Odvijač, odvrtač ili češće poznat pod nazivom Šrafciger (potiče iz nemačkog jezika) je ručni alat koji služi za odvijanje ili zavijanje vijaka, odnosno šrafova. Ne preteruje se ako se kaže da je ovo najčešće korišćeni alat. Postoji neverovatan broj verzija šrafcigera koji se razlikuju po veličini, obliku, karakteristikama, boji….

Kako su šrafovi u današnjem svetu najčešći elementi spajanja tako je i šrafciger najčešće korišćena alatka. Ni sajt Moja Radionica nije izuzetak, najčešće korišćen alat je upravo šrafciger.

Šrafcigeri se međusobno razlikuju u zavisnosti od tipa šrafa za koji su namenjeni. Takođe postoje i različite veličine šrafcigera što je uslovljeno veličinom šrafova, od onih velikih na teškim mašinama do onih sićušnih u časovnicima. Korišćenjem odgovarajuće veličine šrafcigera izbegavate oštećenje šrafa ali i samog šrafcigera. Što se tiče dizajna šrafcigera on je manje više isti. Neke razlike postoje u odnosu na vrstu posla kojem su namenjeni.

Šrafcigeri se dele, prema vrhu na više grupa. Najčešći su ravan, krstasti (Filips), krstasti sa dodatnim kracima, šestougaoni (inbus) i zvezdasti (torks). Naravno pored ovih postoje još jako mnogo specifičnih vrsta ali se one mnogo ređe koriste.

Ravni šrafciger ima ravnu konusnu glavu i pljosnati vrh koji ulazi u glavu ravnog šrafa. Iako se ovaj tip šrafa među prvima pojavio sve je ređe u upotrebi. Glavni razlog je što se zbog konusnog vrha šrafcigera koji ulazi u prorez na šrafu samo deo sile koristi za okretanje a deo se gubi na izbacivanje konusnog vrha iz ležišta šrafa. Takođe šrafciger može da se kreće levo i desno u glavi šrafa što ga izbacuje iz centra prilikom rotacije.

Krstasti šrafciger ili Filips ima glavu u obliku krsta. To je danas najčešće korišćen šraf pa time i šrafciger. Ležište u obliku krsta sprečava da šrafciger ispada iz centra glave šrafa. Takođe prorezi su tako dizajnirani da izbacuju vrh šrafcigera kada sila stezanja postane toliko velika da može da ošteti glavu šrafa.

Krstasti sa dodatnim kracimaje nova generacija Filipsovog, odnosno krstastog šrafcigera. U principu je isti osim što između krakova krsta ima dodatne male krakove koji obezbeđuju veću površinu, odnosno bolji kontakt šraf – šrafciger a time i veću silu stezanja.

Kvadratni ili Robertson je nastao pre krstastog šrafa. Iako postoji nekoliko prednosti (ne postoji konus koji nastoji da izbaci vrh šrafcigera, ne mora se drugom rukom pridržavati šraf, stoji sam na šrafcigeru i sl.) nikada nije dostigao popularnost i masovnost kao zvezdasti šrafciger. U poslednje vreme kada se za zašravljevanje sve više koriste šrafilice velike brzine pri kojima vrh šrafcigera lako isklizne iz glave šrafa, moguća je popularizacija ovog šrafa odnosno šrafcigera. Takođe još jedan plus na strani ovog šrafcigera je cena proizvodnje koja je manja nego kod proizvodnje krastastog šrafa.

Inbus šrafciger se često koristi u situacijama gde je potrebno obezbediti veću silu stezanja zbog mnogo veće površine kontakta šrafciger – šraf, neko kod krstastog šrafcigera.

Torks je, relativno nov, princip koji se ubrzano širi. Razlog tome je što kod ovog tipa nije moguće klizanje šrafcigera kao kod krstastog ili ravnog šrafa. Pored toga površina kontakta šrafciger – šraf je izuzetno velika pa je moguća primena velikih sila zavrtanja. Zbog ovih karakteristika ovaj princip je sve češći, naročito kod velikih šrafova.

Ispravna upotreba zahteva odabir odgovarajućeg šrafcigera tako da njegov vrh ulegne u glavu vijka iste veličine, oblika i tipa kao što je i sam vrh. Stoga je važno je da odaberete adekvatan šrafciger prema tipu šrafa. Nepoštovanjem ovog pravila najčešće dovodi do oštećenja gleve šrafa a neretko i samog šrafcigera. Pre nego što počnete sa šrafljenjem potrudite se da glava šrafcigera bude pod pravilm uglom kako bi vrh potpuno ulegao u glavu šrafa. Šrafciger okrećite u smeru kazaljki na satu da bi uvrnuli šraf ili u obratnom smeru da bi ga odvrnuli. Za duže šrafove ovu radnju ćete ponoviti više puta.

Generalno, šrafciger se sastoji od vrha, osovine i drške.

Vrh šrafcigera prenosi silu na šraf i trpi najveće naprezanje te je stoga posebno ojačan. Kod kvalitetnih šrafcigera vrh je ojačan kaljenjem i presvučen nerđajućim materijalom.

Kod nekih alata vrh je premazan tamnim slojem radi većeg vizuelnog kontrasta izmešu vrha i šrafa.

Takođe, kod nekih ravnih šrafcigera stranice vrhova su fino nazubljene čime se dodatno zaglave u glavi šrafa te omogućavaju prenos više snage a da pri tome ne sklizne sa glave šrafa.

Kod ravnih šrafcigera vrhovi mogu biti iste širine kao i osovina i oni su pogodni za zavrtanje šrafova ispod nivoa površine, a mogu biti i širi od prečnika osovine. Širina vrha čini šrafciger jačim i omogućava jače zavrtanje. U odnosu na ravne, krstasti i zvezdasti vrhovi omogućajaju mnogo čvršće uleganje u glavu šrafa a time i jaču silu stezanja. Šrafciger može imati namagnetisan vrh tako da se na njega šraf „nalepi“ ili neki drugi mehanizam za prihvatanje šrafova, što omogućava lakši rad. Ovo je naročito korisno kod malih šrafova sa kojima se inače teško rukuje.

Takođe postoje šrafcigeri sa izmenjivim vrhovima (bitovi). Ovi su odvijači naročito praktični u situacijama kada se radi sa više različitih glava vijaka.

Telo ili osovina šrafcigera obično ima okrugao, kvadratni ili šestougaonipoprečni presek. Kvadratni presek je naročito pogodan zbog toga što se može uhvatiti kleštima i ključem što dajedodatni obrtni momenat. Osovina šrafcigera se izrađuje od kvalitetnog alatnog čelika koji je otporan na habanje, savijanje i uvijanje.

Drška, odnosno rukohvat šrafcigera, obično ima zaobljeni deo napravljen tako da udobno leži u ruci. U poprečnom preseku je retko okrugla kako bi se sprečilo da se alat otkotrlja kada se odloži. Prave se od raznih materijala kao što su drvo i plastika, a postoje i u varijanti sa metalnim rukohvatom. Neki modeli su presvučeni gumom kako bi bili udobni za rad.

Obično su šrafcigeri ravni u obliku poluge ali mogu biti i u obliku slova T sa poprečnim rukohvatom. Oblik ručke se, kroz vreme, nije značajnije menjao ali neke fine promene su dovele do značajnih poboljšanja. Oblik i materijal mnogih savremenih šrafcigera su dizajnirani da lepo leže u ruci korisnika kako bi obezbedili udobnost i maksimalnu kontrolu obrtnog momenta. Ovakav dizajn podrazumeva udubljenja za prste korisnika i površine od mekog materijala. Projektovani su tako da ih moku koristiti i desnoruki i levoruki ljudi.

SPECIJALNI ŠRAFCIGERI

Kao što samo ime kaže ovi šrafcigeri su napravljeni da bi se vršilo šrafljenje na teško dostupnim mestima ili teškim uslovima.

Kratak šrafciger: Ovaj šrafciger je u biti isti kao i bilo koji drugi samo što je značajno kraći. Namenjen je za korišćenje na onim mestima na kojim običan šrafciger ne može da dopre.

Precizni šrafciger: Ovaj tip šrafcigera namenjen je za izuzetno precizne poslove. Koristi se tako što se kažiprstom pritisne glava, a drugim pristima okreće srednjei deo šrafcigera kojim se okreće osovina.

Električni šrafciger je produkt nove tehnike. To je u osnovi elektromotor ugrađen u dršku šrafcigera. Obično se napaja baterijom koja se može puniti. Uz njega ide i komplet izmenjivih vrhova.  Na telu šrafcigera postoji dugme kojim se aktivira mehanizam koji okreće šrafciger ali i taster za izbor smera rotiranja. U mnogim situacijama ovi šrafcigeri su praktičniji od običnih i samo zavrtanje i odvrtanje šrafa ide brže i lakše. Ipak u slučajevima u kojima je potrebna jaka sila stezanja krasični šrafcigeri su nezamenjivi.

Gedora šrafciger: Princip ove vrste šrafcigera ne treba posebno objašnjavati. Prekidač na telu ovog šrafcigera određuje smer okretanja. Ovakvi šrafcigeri štede snagu i lakši su za rad u odnosu na klasične. Što se tiče sile stezanja ona je ista kao i kod klasičnih.

Električarski šrafciger je u sluštini klasičan šrafciger s tim što je presvučen izolacionim materijalom i omogućava njegovo korišćenje na šrafovima koji su pod naponom.

Šrafilice: Ovo je teška artiljerija među šrafcigerima. Ima pištoljski rukohvat i napajane su punjivim baterijama velikog kapaciteta. Šrafilice imaju mogućnost regulacije broja obrtaja, sporija za veću silu stezanja i brža za manju. Snabdevene su glavama za brzu izmenu alata i u slučaju bušenja drveta mogu da koriste i burgije, što je jako korisno kod bušenja pilot rupe, odnosno rupe vođice za šraf. Što se tiče sile stezanja ona se takođe može regulisati. Najveća sila stezanja je mnogo veća nego što je moguće postići klasičnim šrafcigerom.

Udarni moment šrafcigerse koristi u slučajevima kada je potrebno za odvrtanje šrafa upotrebiti silu koju je nemoguće dobiti ni šrafilicom. Ova vrsta šrafcigera ima poseban mehanizam zakretanja koje se aktivira udarom čekića u dršku šrafcigera.

ISTORIJAT

Najranije dokumentovano korišćenje šrafcigere je u Evropi u kasnom srednjem veku. Neki pronađeni primerci potiču sa kraja 15 veka i pronađeni su na području današnje Nemačke i Francuske. Na nemačkom se šrafciger kađe (odakle i potiče naš naziv) Schraubendreher  što znači okretač vijaka, a na francuskom tournevis što bi u prevodu značilo odvijač. Prvi dokument u kom se pominje šrafciger je srednjevekovna knjiga „Kućna knjiga Wolfegga Castlea“ pisana između 1475 i 1490 godine. Ovi najraniji šrafcigeri su imali kruškolike ručke i bili su namenjeni za ravne šrafove. Priča o razvoju šrafcigera je u stvari priča o razvoju šrafa. Prva primena šrafova u srednjem veku vezana je, kao i mnoga druga otkrića, za vojne namene. U početku vijci su se koristili za osiguranje oklopa i kaciga srednjevekovnih vitezova. Oni su bili lakši za upotrebu od zakovica a i u nekim slučajevima su davali veću slobodu pokreta. Kasnije su šrafovi igrali važnu ulogu u razvoju vatrenog oružja. I u tim ranim danima je prepoznata vrednost šrafa međutim njegova proizvodnja, do prve industrijalizacije, bila je teška i komplikovana pa je i upotreba bila ograničena. Sa napretkom industrijalizacije proizvodnja šrafa postaje sve jednostavnija što je dovodi do ogromnog povećanja popularnosti šrafa i njegovog masovnog korišćenja.

Ravni šrafciger se koristio sve do patenta kanađanina P.L.Robertson koji je osmislio novu vrstu šrafa koja je imala na glavi umesto jednog kanala udubljenje u obliku kvadrata. Ovakav šraf ima dve važne predosti u odnosu na ravni. Prva je da je sila stezanja mnogo veća jer je veća površina kontakta šrafciger – šraf, a druga je da je glava tog šrafa centrirana (vrh šrafcigera uvek ulazi lako u centar, a ne kao kod ravnog gde šrafciger može da se pomera levo ili desno od centra šrafa). Time je i stvorena nova vrsta šrafcigera koja se pojavljuje u četiri veličine. Smatra se da Robertson nije prvi koji je smislio ovu ideju ali je prvi koji je uspeo da je komercijalizuje. Počevši od 1908. Godine, zbog svoje karakteristike, rapidno raste popularnost ove vrste šrafa.

Iako popularan patent, Robertson je imao problema sa marketingom za svoj izum. U međuvremenu, Henri F. Philips je patentirao unapređenu verziju ovog šrafa koja je doživela bum razvojem auto industrije. Glavna prednost Filipsovog patenta u odnosu na Robertsa je ta što se za zavrtanje Filipsovog šrafa mogao koristiti i običan ravni šrafciger što kod Robertsovog zavrtnja nije bilo moguće. Druga važna osobina zbog koje je ovaj šraf masovno prihvaćen u auto industriji je taj što je tako dizajniran da pri prevelikoj brzini obrtanja ili sili šrafciger isklizne iz ležišta. Kako se u to vreme u autoindustriji koriste šrafilice ovo rešenje je sprečilo česta oštećenja šrafova tokom zavrtanja. Tako da je danas krstasti šraf koji se naziva još i Filips, najpopularniji šraf na svetu.