Kako postaviti keramičke pločice na zid? Pitanje koje postavlja svaki „uradi sam“ majstor. To nije nesavladiv posao, naročito kada pomislite koliko para bi Vam keramičar uzeo za to. Kada uđete u kalkulaciju postavićete sebi dva pitanja: keramičke pločice, cena i imam li ja alat za keramičare?

Prva stvar je posetiti više salona keramike i odabrati odgovarajući dezen i prihvatljivu cenu. Pri tome voditi računa da nisu iste zidne keramičke pločice i one koje se lepe na pod, podne keramičke pločice. Što se tiče alata uglavnom većinu stvari imate, jer svaki „sam svoj majstor“ ima pozamašnu kolekciju alata u kući. Kada ste sve stavili na papir još da vidite kako ide postavljanje keramike pa da presečete, da li radite sami ili ipak zovete majstora.

Pre nego što počnete sa postavljanjem keramičkih pločica na zid morate pripremiti podlogu. U to spada i skidanje starih keramičkih pločica. Ukoliko se stara keramika slabo drži dovoljno je tupom stranom čekića udarati po površini keramičke pločice dok se ne odvoji od zida.

Međutim, postoje slučajevi kada lepak na starim pločicama izuzetno dobro drži i tada ćete štemovanjem morati odvaliti keramičke pločice sa zida.

Na isti način je potrebno odstraniti i delove starog lepaka za pločice. Ako se radi o betonskom lepku treba ga navlažiti vodom kako bi se lakše odvoio od zida. Samo u izuzetnim slučajevima kada procenite da je stari lepak za keramiku dobra podloga za nove pločice on može da ostane, mada savet je da se sve ukloni jer novi lepak za pločice je svakako bolji nego neki star dvadeset i više godina.

Kada ste odstranili stari lepak za pločice obrađuje se površina zida tako da ona bude dobra podloga za lepak. Najbolje je cement razrediti u vodi tako da se može nanositi četkom. Ukoliko na zidu postoje veće neravnine (rupe), popunjavaju se malterom napravljenim u proporciji 1:3 cementa i peska. Kada se to sve dobro osuši može se krenuti dalje sa radom.

Pre početka lepljenja pločica neophodno je odrediti širinu fuga. Pre svega to je estetski detalj. U principu, pločice mogu da se lepite i bez fuga, međutim ukoliko su keramičke pločice lošije klase one nisu identičnih dimenzija i u tom slučaju se preporučuje pravljenje širih fuga kako bi se sakrile razlike u veličini pločica. Naravno, nije dobro preterivati sa širinom fuga. Kao što smo rekli fuge su estetski detalj tako da ne bi lepo izgledalo da na male pločice postavite jako široke fuge. Širina fuge se definiše „krstićima“ ili „plusićima“ kako ih još i nazivaju. Postoje raznih širina i dužina krakova.

Saloni keramike nude razne vrste pločica za kuhinju kao i razne klase kvaliteta. Preporuka je uzimati zidne pločice više klase jer one međusobno gotovo da nemaju odstupanja. Kada raspakujete keramičke pločice proverite da li su iste boje, da li nema odstupanja u nijansi boje ili teksturi. To je najbolje ustanoviti na početku i izbaciti takve pločice ili planirati mesta na koja zalepiti tako izdvojene pločice. Keramičke pločice se redovno natapaju u vodi pre lepljenja jer ukoliko se to ne uradi, pri lepljenju, pločice naglo „piju“ vodu iz lepka i on se brzo suši, što otežava podešavanje pločica i oslabljuje vezu zid – pločica. Na tržištu postoje glazirane keramičke pločice otporne na pomenutu pojavu i kod njih natapanje vodom nije neophodno što se tiče upijanja vode. Jednostavnim testom se lako utvrđuje da li  su keramičke pločice glazirane ili ne. Na poleđinu pločice sipati malo vode ukoliko pločica (u roku od nekoliko sekundi) počne da upija vodu, onda takve pločice obavezno moraju da se potapaju u suprotnom ne moraju.

Sledeća stvar koju morate odrediti pre početka postavljanja pločica je gornja ivica prvog reda pločica. Najpre se određuje gde poslednji red pločica na zidu završava (do pola zida ili do plafona). Od toga mesta na dole odmeravajte dužine pločice plus širine fuge, kada dođete do prvog reda povucite (pod libelu) liniju. Ne mora da se desi da ispod linije staje jedna cela pločica. Za taj slučaju svaka pločica u redu se skraćuje. Ukoliko se pločice trebaju skraćivati to se radi upravo u prvom redu do poda.

Sada je vreme za postavljanje pločica. Lepak se pravi tako što se u vodu sipa lepak za pločice u prahu i meša mikserom. Kada se dostigne gustina da lepak ostaje na mikseru tada je spreman za upotrebu. Kod prodavca obavezno naglasite za koju namenu ćete koristiti lepak (spoljašnje, unutrašnje, podne, zidne pločice) jer postoje različite vrste lepka za pločice. Kada ste zamešali lepak odgovarajuće gustine nanesite sloj na mesto gde hoćete da zalepite pločicu. Ne morate da žurite jer lepak ostaje upotrebljiv satima nakon pripreme, što omogućava opušten rad.

Nazubljenom gletericom skinite višak lepka sa zida. U prodavnici ćete naći razne gleterice sa različitim razmacima zuba. Birajte, za ovu namenu, gleterice sa širim razmacima između zuba kako bi se zadržalo više lepka na zidu.

Kada je zid ravan dovoljno je posle ovoga zalepiti pločicu, međutim, to vrlo često nije slučaj. Tada se i na pločicu nanosi određena količina lepka i to tako da na sredini sloj bude deblji a prema ivicama pločice, tanji.

Prislonite donju ivicu pločice uz zid a zatim celu pločicu pritisnite na zid.

Kada ste pločicu naslonili celom površinom, pritisnite je uz zid i malim kružnim pokretima istisnite višak lepka. Na ovaj način se „obaraju“ linije lepka i popunjava razmak između njih. Obo obezbeđuje čvrsto lepljenje i dugotrajnost pločica na zidu.

Fino podešavanje izvešće te laganim udarcima gumenog čekića uz konstantan pritisak rukom na pločicu. Ovo je bitno zbog toga što na taj način obezbeđujete da pločica ostane u željenom položaju posle udarca a istovremeno sprečavate da pločica pukne usled udarca.

Na kraju između pločica postavite „krstić“ tako da svojim zaobljenim ivicama bude okrenut prema zidu. Posle pola sata, otprilike, obavezno odstranite višak lepka između pločica. U taj prostor ćete utisnuti, na kraju, fug masu.

Šta je sve važno iskontrolisati da bi se pločica pravilno zalepila na zid? Prvi red je najvažniji, ukoliko se on ispravno zalepi sve ostalo ide lako i bez problema. Ukoliko se ovde pogreši očekujte veeelike probleme. Dakle, prvo se određuje visina prvog reda. Tu je od velike pomoći linija koju smo povukli na samom početku i koja predstavlja gornju ivicu pločice. Ukoliko je pločica visoka, skraćujemo je, ukoliko je niska podbacujemo pod nju klinove sve dok se njena gornja ivica poravna sa linijom.

Za sledeći test morate da imate idealno ravan aluminijumski profil. Kada ga prislonite uz pločice, kao na slici, ne sme da postoji prostor između profila i pločica. Udaranjem gumenim čekićem i pritiskanjem izravnaćemo pločice tako da one čine jednu ravnu površinu.

Sledeće je postarati se da pločica stoji vertikalno. To je vrlo bitna stvar ukoliko želimo da površina pločica bude vertikalna a ne da prati zid, koji je često kriv. Ukoliko je zid kriv, razmak između pločica i zida će biti sve veći kako budete napredovali u visinu i tu se mora računati sa povećanom potrošnjom lepka. Bez obzira na to pločice moraju da čine vertikalnu površinu zbog naknadnog postavljanja visećih elemenata u kuhinji i slično. U prodaju postoje razni laserski uređaji kojima vrlo lako na zidu određujete vertikalne i horizontalne linije. Kako ovi uređaji nisu jeftini, za Uradi Sam majstore neisplativi, od koristi će Vam biti dobra stara libela.

Horizontala, naravno, vrlo je važna zbog narednog reda zidnih pločica. Ukoliko zalepite pločicu tako da ona nije horizontalna, pločice u svakom narednom redu će sve više da „skreću“ i to je jedna veoma ružna pojava na zidu. Sigurno ste čuli priče o pijanim keramičarima koji su, nekome tamo, nakrivo izlepili pločice, e pa da znate nije bila kriva rakija nego horizontala. Kada završite prvi red napravite pauzu. Najmanje 12 sati. Posle toga nastavljate sa lepljenjem ostalih pločica.

Postoji i drugi način formiranja prvog reda. Ispod nacrtane linije, na zidu, postavlja se ravna daska ili aluminijumski profil – ravnjača. Može da se fiksira tiplovima i šrafovima ali i keramičkim pločicama, kao na slici. Kod ovog načina, praktično, se počinje lepljenje pločica od drugog reda. Drugi red pločica lepite tako što ih naslanjate na aluminijumski profil. Na ovaj način se lako formira idealno ravan drugi red (jer je osnova ravan aluminijumski profil). Kada završite sa lepljenjem pločica na tom zidu vraćate se prvom redu. Skinite aluminijumski profil i zalepite nedostajući prvi red pločica.

Svaki red pločica, hteli ili ne, završiće u nekom ćošku. Gotovo sigurno je da ćete tu poslednju pločicu morati da suzite kako bi se lepo uklopila. Kako povući liniju po kojoj skratiti pločicu. Uzmite pločicu, okrenite je naopako (kao na slici), prislonite uz bočni zid i obeležite tačku, uzimajući u obzir i debljinu „krstića“.

Sledeću tačku ćete dobiti tako što oborite pločicu (kao na slici) i opet uzimajući u obzir debljinu krstića obeležite drugu tačku.

Sada te dve tačke povežite uz pomoć ravne letvice. Tako ćete dobiti liniju po kojoj sečete pločicu.

Samo sečenje se može obaviti na više načina zavisno od raspoloživog alata. Inače sečenje se svodi na zasecanje gleđi posle čega pločica puca baš po toj liniji. Takođe koristi se i oštri vidija vrh da se po liniji zapara površina keramičke pločice. Naravno postoji specijalan alat za sečenje pločica sa nožem ili sa motorom i na kraju možete da iskoristite običnu brusilicu s tim da rezna ploča mora biti sa dijamantskim rubom namenjena za sečenje keramike.

Obavezno krajeve linije zasecite jače kako bi dodatno oslabili rubove. To je bitno uraditi da pločica ne bi pukla po nekoj neželjenoj liniji.

Sada, koristeći obična klešta za eksere (postoje i specijalna keramičarska) odlomite višak tačno po oslabljenom delu. Ovde je važno napomenuti pravilo da se, pri lepljenju,  lepak za keramiku nanosi na ovakve pločice a ne na zid.

Gotovo sigurno na zidu nalaziće se dozne za struju. Na tim mestima morate da napravite otvore u pločicama. Kako se određuje položaj otvora. Prislonite pločicu pored dozne (naslonite je na „krstić“ kako bi se uzela u obzir širina fuge) i ocrtajte dve crtice. Jednu za donju ivicu dozne a jednu za gornju.

Zatim, pločicu prislonite ispod dozne i sa dve crtice, na ivici pločice,  obeležite levu i desnu stranu dozne.

Kroz oznake povucite linije normalne na ivice pločice. U preseku tih linija nalaziće se otvor kružnog oblika za doznu.

Za bušenje rupe ima više načina. Postoje specijalizovani alati, mada i u ovom slučaju brusilica se pokazuje kao koristan alat. Njom se oslabi oblast gde se planira rupa i potom vrlo lako keramičarskim kleštima „izgrickati“ rupu.

I ako posao ne shvatite previše ozbiljno, sa lakoćom i relativno brzo završićete jedan od najtežih poslova pri renoviranju stana.

Na kraju dolazi fugovanje pločica, odnosno postavljanje fug mase između pločica. Za taj deo posla obavezno je sačekati otprilike 24 časa posle lepljenja pločica, pošto je tada lepak već prilično „uhvatio“ i nema mogućnosti da se neka od pločica slučajno pomeriti. Fug masa se u prostor između pločica utiskuje elstičnom gumom ili prstima. Uputstvo za spravljanje fug mase  se nalazi na ambalaži ali uzeti ga sa rezervom. Naime potrebno je sipati malo manje vode nego što uputstvo navodi jer fug masa bude suviše retka i nije praktična za fugovanje.

Posle otprilike desetak minuta, kada se boja fug mase počne menjati, mokrim sunđerom obavezno oprati višak sa pločica. Ukoliko dozvolite da se fug masa osuši na pločicama više nikada nećete moći da ga uklonite i to je katastrofa. Pranje izvodite pokretima ukoso u odnosu na liniju fuga, nikako uzduž jer ćete tako uklanjati fug masu između pločica a to nije dobro.