Kada razmišljamo o štednji vode možemo postaviti sebi pitanje da li je to neophodno. Vode ima u izobilju a i cena koja se plaća distributeru vode nije previše velika. Ipak, lako je doći do odgovora ako se zna da 97% vode na planti čini slana voda u morima, 2% vode je slatka voda ali je zarobljena u snegu i ledu. Tek 1% sve vode na planeti je dostupan za ljudsku upotrebu, odnosno samo 1% vode za 7 milijardi ljudi.
Dakle, ako želimo da i naši potomci žive na ovoj planeti, moramo štedeti ovaj najvredniji resurs. Jedan od najefikasnijih „štediša“ je perlator, aerator ili raspršivač vode, kako se još naziva.
Perlator je jedan od najjednostavnijih načina za uštedu vode. Njime se smanjuje protok vode na slavini, kako hladne tako i tople čime se štedi i energent kojim se zagreva vodna, odnosno struja i to bez smanjenja osećaja prijatnosti. O njegovoj efikasnosti govore i sledeći podaci: maksimalni protok vode na česmi bez perlatora je 20 litara u minuti. Sa standardnim perlatorom protok je između 10-13 litara u minuti. Pored standardnih perlatora postoje i poboljšani čiji je kapaciteti 6-8 litara u minuti. To je razlika u desetinama hiljada litara vode na godišnjem nivou.
Od čega se sastoji perlator? Konstrukcija aeratora je veoma jednostavna. Sastoji se od metalnog kućišta sa nekoliko različitih sita u njimu. Na tržištu je moguće naći više različitih konstruktivnih rešenja u zavisnosti od materijala od kojeg su izrađeni postoje plastični, metalni ili kombinovani. Takođe postoje perlatori kod kojih sami možete regulisati protok vode. Po konstrukciji se razlikuju perlatori koji se mogu rastaviti (na slici) ali postoje i oni koji su napravljeni iz jednog komada i nemoguće ih je rastaviti.
Kako radi perlator? Smanjenje protoka vode, odnosno njene potrošnje, ostvareno je na principu mešanja vode iz slavine i vazduha. Na taj način se ima utisak punog mlaza vode dok je realno protok vode smanjen za više od 50%. Pored toga mlaz vode je „mekan“ i prijatan za ruke ili telo pri tuširanju. Perlator je tako napravljen da pri protoku vode u njimu se stvara podpritisak koji usisava vazduh kroz otvore na telu perlatora. Taj vazduh biva pomešan sa vodom i takva mešavina ističe iz slavine.
Kako se održava perlator? Perlator nema pokretnih delova te je njegov kvar nemoguć. Ono što može da predstavlja problem je kamenac iz vode koji se taloži na situ perlatora i zbog koga se perlator povremeno mora čistiti. Čišćenje možete da obavljate periodično ili kada mlaz vode postane nepravilan. Čišćenje se sastoji u tome da perlator skinete sa česme, rastavite ga i potopite u zagrejano kuhinjsko sirće. U sirćetu ga ostavite preko noći a ujutro ga dobro isperite pod mlazom vode, sastavite i vratite na česmu. Generalno, možete to da uradite i bez rastavljanja perlatora ali se to preporučuje zbog sitnih kamenćića koji su se zaglavili u perlatoru. Njih sirće neće rastopiti i oni će kasnije praviti problem pri proticanju vode. Neki perlatori ne mogu da se rastave i njihov vek trajanja, zbog toga, je ograničen. Takođe i usled oštećenja nekada nije moguće samo odstraniti kamenac već perlator treba zameniti novim.
