Paradajz se na našim područjima uzgaja veoma mnogo i veoma dugo. Paradajz je sastavni deo mnogih naših jela. Toliko se odomaćio da možemo reći da je to naše povrće. Ipak, ono ne potiče iz Evrope već iz južne Amerike. Možda će Vam biti čudno ali on je u srodstvu sa duvanom, krompirom i plavim patlidžanom. Pogledajte još neke interesantne stvari o uzgajanju paradajza
Ništa se ne može uporediti sa ukusom paradajza tek ubranim iz bašte. Da bi ste ubrali što više plodova sa vašeg paradajza potrebno je da biljku pravilno zalamate. Odluka koji izdanak pustiti da raste, a koji potpuno ukloniti može Vas zbuniti ali i to se može savladati u nekoliko jednostavnih koraka.
Koju vrstu paradajiza ste posadili? Paradajz će prestati sa rastom kad dostigne određenu visinu i počeće da svu svoju energiju usmerava na rast lišća i plodova. Biljka teži da proizvede što veći prinos paradajza koji sazrevaju svi odjednom.
Šta je vaš cilj u zalamanju? Da li želite veoma velike takmičarske plodove koji su malobrojni ili želite mnogo plodova prosečne veličine. Oba cilja se mogu postići zalamanjem.
Koje zalamanje Vam odgovara? Postoji dva tipa: jednostavno zalamanje i Missouri zalamanje. Jednostavno zalamanje znači da jednostavno potpuno otkidate vodopije prstima. Vodopija raste između stabla i lista. Missouri zalamanjem otkidate samo vrh, i dozvoljavate lišću da ostane. Više lišća znači više energije za biljku, ali to isto znači da morate da zalamate svaku vodopiju koja se razvije na prvobitnoj vodopiji, tako da zahteva mnogo više održavanja.
Zalamanje određuje paradajz. Prvi korak koji se preduzima u zalamanju je da se formira biljka. To se postiže na taj način što uklanjamo cvetove sve dok se biljka dobro formira u bašti. Ovo je pomoć biljci da usmeri energiju u rast, da postane veća i jača i onemogućava prerano stvaranje ploda. Dalje, uklanjate vodopije kako se pojavljuju. Vodopije moraju da izrastu vrlo dugačke pre nego što počnu da rađaju. Odnosno, sve vreme svog rasta one crpe energiju iz glavnog stabla. Potrebno je da zalamate vodopije barem jedanput nedeljno. Ako postanu prevelike rizikujete da oštetite biljku u trenutku kada uklanjate vodopiju. Takođe ostaje velika rana na biljci čime se rizikuje da biljku napadnu bolesti i štetočine. Pred kraj sezone rasta potrebno je da se zaustavi rast biljke. Treba da otkinete vrh ili vrhove biljke. Ovo je neophodno da uradite kako bi preostali plodovi imali šansu da sazru. U suprotnom imaćete veliku količinu tvrdih zelenih paradajza. Ako želite velike plodove, ostavite samo po jedan cvet u grozdu odnosno na biljci. Tako će cela biljka svu energiju usmeriti na samo jedan paradajz.
Zalamanje paradajza koji raste po zemlji. Zalamanje ovakve vrste paradajza je nešto kompleksnije, ali neophodno. Ovakav paradajz će formirati do deset izdanaka ako ga ne dirate. Ako krajevi biljke leže na zemlji, a samim tim su lak plen za bolesti i insekte. Plodovi su mnogo podložniji truljenju. Prvi korak je da uklonimo sve cvetove dok biljka ne dostigne visinu od 30 do 45 santimetara. Uklonite sve vodopije ispod prvog plodonosnog grozda. Nastavite da uklanjate vodopije ukoliko želite samo jednu stabljiku. Većina ljudi ostavi po dve tri stabljike. Da bi postigli taj cilj, pustite da drugi izdanak poraste odmah iznad prvog grozda plodova. Ako želite treće stablo pustite ga da poraste odmah iznad drugog izdanka. Omogućavanjem da izdanci krenu blizu prvog grozda plodova omogućava se da oni budu jaki i da imaju dovoljno energije da produkuju plodove.
Neki ljudi uopšte ne zalamaju paradajz. Plodovi su u tom slučaju manji i nisu tako ukusni. Sa druge strane zalamanje zahteva dosta vremena i rada i može biti dosadno ali vam sa druge strane obezbeđuje branje velike količine sočnih zdravih plodova tokom cele sezone. Otkidajte vodopije rukom. Ako koristite nož može se desiti da se bolest prenese sa jedne biljke na drugu.
