Prelivni bojler, gotovo svi, imamo u kuhinji. To su manji bojleri, oko 15 litara zapremine i oni rade na niskom pritisku vode. Drugim rečima tako su konstruktivno izvedene slavine da je u bojleru u svakom trenutku pritisak vode 0 bara. Samim tim eksplozija prelivnog bojlera nije moguća.

Ova karakteristika prelivnog bojlera omogućava da se sam kotao bojlera izrađuje od plastike što obezbeđuje dug radni vek. Slavina koja se priključuje na prelivni bojler raspolaže sa tri nastavka. Kroz jedan ulazi hladna voda iz mreže. Kada pustite hladnu vodu na česmi preusmerava se voda iz mreže na lulu česme. Kada pustite vruću vodu, hladna voda iz mreže se usmerava u bojler a ona potiskuje vruću vodu iz bojlera koja se zatim preliva u vod povezan sa lulom česme. Zbog ovoga se bojler i naziva prelivnim bojlerom. Dakle kada na česmi puštamo vruću vodu mi ustvari puštamo hladnu vodu u bojler.

Ako imate bilo kakvu sumnju o vrsti bojlera pogledajte etiketu koja se nalazi na bojleru. Za prelivni bojler u specifikaciji je uvek navedeno da mu je radni pritisak 0 bara. Obično se prelivni bojleri izrađuju sa zapreminom od 5 i 10 litara. Ovo Vam govori da ovakav bojler možete da priključite isključivo na česmu sa tri izvoda. Ukoliko bi ga priključili na običnu kupatilsku česmu sa dva izvoda došlo bi do trenutnog pucanja kazana protočnog bojlera zbog toga što on nije predviđen za radni pritisak vode u mereži.

Električna šema protočnog bojlera je krajnje jednostavna. Fazni provodnik je preko kapilarnog termostata vezan na jedan kontakt grejača, kao što je označeno na slici.

Nulti provodnik je preko temperaturnog osigurača vezan na drugi kraj električnog grejača.

Na kraju u paralelnoj vezi sa grejačem vezana je kontrolna sijalica koja omogućava praćenje rada grejača. Obzirom da je kontrolna sijalica vezana paralelno sa grejačem prelivnog bojlera jasno je da kroz nju protiče struja samo kada protiče i kroz grejač, odnosno ona radi samo kada je grejač uključen.

Kao što je rečeno, fazni provodnik je sa grejačem vezan preko termostata. Na taj način se reguliše temperatura vode u bojleru. Na termostatu zadamo temperatuju vode koju želimo. Sonda termostata koja je prikazana na slici se nalazi u središtu bojlera i preko nje se meri temperatura vode. Kada se temperatura vode izjednači sa zadatom termostat prekida fazni provodnik a time i napajanje grejača električnom strujom, čime prestaje dalje zagrejavanje vode.

Pored termostata pomenut je i temperaturni osigurač. On predstavlja sigurnosnu meru u prelivnom bojleru. Baždaren je tako da kada temperatura vode u bojleru pređe 117 stepeni celzijusa dolazi do prekida nultog provodnika i prestanka rada grejača, odnosno daljeg zagrejavanja vode. Ovakva situacija je moguća samo kada dođe do otkaza rada termostata i izostanka isključenja grejača na zadatoj temperaturi. Paralelnim radom termostata i temperaturnog osigurača udvojena je kontrola rada grejača prelivnog bojlera.

Kada smo objasnili električnu šemu bojlera da vidimo šta se dešava u protočnom bojleru. O plastičnog kazana nalazi se izolacioni materijal koji služi da se spreči hlađenje već zagrejane vode u bojleru. Obično je to stiropor ali u starim protočnim bojlerima je korišćena staklena vuna.

Ako pogledamo u unutrašnjost protočnog bojlera videćemo spiralni grejač koji je izrađen od cevi u kojoj je smeštena žarna nit. U sredini grejača postavljena je cev sa sondama. Ona je postavljena na mestu gde je voda u bojleru najtopolija kako bi sonde merile maksimalnu temperaturu vode u protočnom bojleru. Primećuje se još cev koja ide do dna bojlera. Kada hoćemo vruću vodu na česmi kroz tu cev se pušta hladna voda u bojler koja potiskuje vruću vodu na gore. Ona je sa razlogom te dužine pošto se zna da hladna voda pada dole a vruća se penje gore. Zbog toga je potrebno hladnu vodu dovesti u donji deo prelivnog bojlera gde se nalazi zona hladnije vode.

Na vrhu bojlera vidljiv je još jedan otvor. Kroz njega se vruća voda potiskuje iz prelivnog bojlera prema slavini. Zanimljivo je napomenuti da je ova cev uvek spojena sa otvorom na česmi. To je tako konstruktivno rešeno zbog činjenice da se voda usled grejanja širi. Kako je kazan napravljen od plastike on ne ne može da izdrži to širenje vode. Zbog toga je ovaj otvor uvek slobodan kako bi višak vode mogao da isteče. Sigurno ste primetili na česmi kapljanje vode uvek kada prelivni bojler radi, e to je taj višak vode nastao širenjem usled zagrejavanja vode.

Verovatno ste primetili da prelivni bojleri mogu da se ugrade iznad česme ali i da su neki smešteni ispod sudopere, znači ispod česme ili kako se to stručno naziva iznad i ispod izlivnog mesta. Sve do sada što je rečeno odnosilo se na bojler koji se montira ispod česme. Praktično su to identični bojleri ali sa jednom malom razlikom. Kao što se vidi na slici levo je predstavljen bojler koji se ugrađuje iznad česme. Kod njega je cev sa hladnom vodom (plava) kratka i doseže do zone hladnije vode a izlivna cev sa vrućom vodom je na vrhu (crvena) u zoni topije vode. Kod bojlera koji se ugrađuje ispod izlivnog mesta situacija sa cevima je obrnuta.

O mestu ugradnje bojlera se mora voditi računa. Na svakom bojleru postoji etiketa na kojoj piše na koje mesto se bojler ugrađuje. Ukoliko montiramo iznad česme bojler koji je predviđen za montiranje ispod, doći će do brzog mešanja tople i hladne vode u prelivnom bojleru, pošto hladnu vodu dovodimo u zonu vruće vode i praktično nikada nećemo imati tople vode iz bojlera bez obzira koliko potrošimo vremena i struje na grejanje vode.

Da bi videli kako izgleda unutrašnjost prelivnog bojlera koji se montira iznad česme neophodno je još malo sečenja. Bojler koji se vidi na slici je starije generacije. Principijelo je isti samo što se onda kazan bojlera pravio od metala a ne plastike kao danas i za izolaciju je korišćena staklena vuna. Inače prelivne bojlere odlikuje dug radni vek. Prelivni bojler prikazan na slici je radio 38 godina pre nego što je procurio. Metalne bojlere možete da zavarite kada procure ali to neće biti dugog veka. Obzirom da je cela unutrašnjost zarđala i  postoji mnogo potencijalnih mesta gde može da procuri tako da kada zavarite jedno mesto posle kratkog vremena će procuriti na sledećem mestu i tako redom.

Dakle kao što je predstavljeno i na skici cev kroz koju vruća voda ide do česme je postavljena u zonu toplije vode odnosno cev ide do samog vrha prelivnog bojlera.

Dok je cev kroz koju hladna voda ulazi u bojler postavljena na samo dno prelivnog bojlera, odnosno u zoni hladnije vode. Primećujete lim koji se nalazi iznad otvora cevi. Njegova je uloga da spreči prodor hladne vode u gornje, toplije slojeve vode. Pri ulasku hladne vode u prelivni bojler ona se skreće na dno.