Uradi Sam majstor uglavnom u podrumu ima gomilu provodnika u rezervi. Kada se pojavi potreba za ugradnjom nekog na njima ne piše kolike je površine poprečni presek tog provodnika. Prilikom standardizacije nije uzet u obzir prečnik provodnika već se debljina provodnika i njegova propusna moć izražava površinom poprečnog preseka, tako da morate da izračunate površinu poprečnog preska provodnika kako bi znali koliku struju mogu da podnesu.
Potreban alat: šubler, lenjir, šrafciger
Potreban materijal: provodnik
Određivanje ove površine je veoma važno. Sposobnost da provodnik provodi struju zavisi od površine poprečnog preseka provodnika. Što je površina veća provodnik može da provede veću struju a da ne dođe do zagrejavanja. Ako se priključi potrošač veće snage na tanji provodnik koji ne može da podnese protok tolike struje doći će do pada napona i zagrejavanja provodnika. U ekstremnim situacijama može doći do otapnja izolacije i pojave požara. U ovom slučaju jedino što Vas štiti je osigurač. Bilo da je u pitanju automatski osigurač ili topljivi osigurač on će prekinuti strujno kolo ako bi struja porasla iznad vrednosti trajne struje.
Pravi provodnik ćemo odabrati za instalaciju samo ako znamo tačno njegovu površinu poprečnog preseka. Prvo što treba da uradite je da blankirate provodnik i da, uz pomoć kljunastog pomičnog merila, izmerite prečnik bakarnog provodnika. U našem primeru smo izmerili prečnik provodnika od 2.26 mm
Ovako dobijana vrednost predstavlja prečnik provodnika. Za dalje računanje nam je potreban poluprečnik provodnika tako da ćemo ovako dobijenu vrednost podeliti sa 2. Poluprečnik našeg provodnika je 1.13 mm
Ovako izračunati poluprečnik je potrebno podići na kvadrat, osnosno pomnožiti sa samim sobom. Dobili smo da je kvadrat našeg poluprečnika 1.2769
I na kraju je potrebno da, izračunati, kvadrat poluprečnika pomnožimo sa brojem Pi (3.1416) kako bi smo dobili površinu poprečnog preseka provodnika. U našem slučaju smo dobili 4.01 mm kvadratnih.
Ako pogledamo u tabelu vidimo da provodnik čija je površina poprečnog preska 4 mm kvadratnih može da propusti struju od 35A a da se ne zagreje
Nakon ovoga možemo zapisati i formulu za izračunavanje površine poprečnog preseka provodnika koja je izvedena iz formule za izračunavanje površine kruga. Na slici su date dve formule. U gornju se uvrštava prečnik provodnika (D) i direktno se dobija površina poprečnog preseka a u donju se uvrštava poluprečnik provodnika (D podeljeno sa 2).
Blankirajte provodnik, odnosno skinite izolaciju sa prvodnika u dužini od 10 – 20 cm.
Zatim, oko cilindričnog predmeta čvrsto namotajte provodnik tako da između navoja nema praznog prostora. Namotajte neki okrugao broj navoja, naprimer 10 kako bi bilo kasnije lakše za računanje
Sada, uz pomoć lenjira, izmerite dužinu namotaja. U našem slučaju to je 14 mm
Izmerenu dužinu navoja podelimo sa brojem navoja (u našem slučaju 10) i dobijamo prečnik provodnika, što je u našem slučaju 1.4 mm. Kada smo dobili prečnik provodnika koristimo ranije opisani postupak kako bi izračunali površinu poprečnog preska provodnika. Ova metoda je manje pouzdana od merenja prečnika provodnika pomoću šublera jer navoji žice nikada ne mogu da budu savršeno zbijeni niti se lenjirom može precizno izmeri tačna dužina. Ipak, ako nemate neki precizan instrument za merenje dužine onda nemate izbora i ova metoda je prihvatljiva.
Treći i, možda, najlakši način određivanja površine poprečnog preseka provodnika je pomoću tabele. U tabeli su date zavisnosti prečnika provodnika u odnosu na površinu poprečnog preseka provodnika. Sve što treba je da utvrdite prečnik provodnika na jedan od dva ranije objašnjena načina i da taj prečnik potražite u tabeli. Pored prečnika, koji ste izabrali, pročitajte površinu poprečnog preseka. Naprimer, izmerili smo prečnik provodnika 2.26mm i za taj prečnik površina poprečnog preseka je 4 milimetara kvadratnih
Sve do sada što smo govorili o određivanju površine poprečnog preseka provodnika odnosilo se na provodnike punog preseka. A kako da odredimo površinu za licnaste provodnike?
Jednostavno, šublerom izmerimo prečnik jedne licne. U našem slučaju to je 0.3mm. Nakon toga izračunajte površinu poprečnog preseka te jedne licne na jedan od već pokazanih načina. Mi smo izračunali da je površina poprečnog preseka naše licne 0.071 kvadratnih milimetara.
Sledeće što treba je da se prebroji broj licni u provodniku. Mi smo odabrali prilično debeo licnasti provodnik koji ima 84 licne. Pomnožite broj licni i površinu poprečnog preseka jedne licne i dobićete površinu poprečnog preseka licnastog provodnika. Mi smo izračunali da je to 5.96 kvadratni milimetar
