Možda je „grejalica“ prejaka reč. Naime, ova grejalica neće zagrejati celu kuću. Neće zagrejati ni dnevnu sobu. Eventualno će povećati temperaturu za nekoliko stepeni u malim prostorima, kao što je šator ili sl. S pravom se pitate, pa čemu služi? Pre svega ova „grejalica“ zrači prijatnom toplotom u neposrednoj blizini. Možete je držati na stolu za kojim učite, naprimer. U hladnim danima svojom toplotom će delovati smirujuće na Vas. Ako koristite mirisne sveće ova grejalica će Vam stvoriti udobnu i romantičnu atmosferu.
Potreban alat: bušilica, burgija za beton
Potreban materijal: tri keramičke saksije, navojna šipka, matice, podloške, male sveće
Kako ovo čudo radi? Iako male, ove sveće mogu izvesnu količinu toplote da prenesu na okolinu. Kada upalite sveću ona jako zagreva vazduh u okolini plamena. Znamo da vruć vazduh ide gore a hladan dole. Problem kod grejanja svećama je što ovako zagrejan vazduh se vrlo brzo podigne do plafona i vi tu toplotu, praktično ne možete da osetite. Ako bi uspeli da nekako akumulirate tu toplotu koju bi polako emitovali u okolinu onda bi se ona mogla iskoristiti. Akumulator toplote, kod ovog projekta, su keramičke saksije. Znamo da se keramika sporo greje ali i sporo odajte temperaturu. Nažalost, ne možemo usporiti gorenje sveće, tako da nam treba nešto što može brzo da apsorbuje toplotnu energiju. Metali imaju ovu sposobnost. Dakle metalno jezgro u grejalici koje povezuje saksije brzo prikuplja većinu toplotne energije sveća koju kasnije isijavanjem prenosi na keramičke saksije a one polako u okolinu.
Kada ste se upoznali sa tim šta je grejalica od saksija možemo da počnemo sa njenim pravljenjem. Od materijala će Vam trebati keramičke saksije, naravno. U našem slučaju smo koristili tri, gde je svaka manja od prethodne. Najveća saksija ima prečnik 11cm. Tanjirići takođe imaju prečnik 11 cm. Ovu saksiju možete napraviti i od jedne saksije ali će ona tokom gorenja sveća biti jako vruća i može da izazove opekotine. Tri saksije mogu da akumuliraju mnogo više energije bez bojazni da ćete se opeći. Pored saksija potreban Vam je navojna šipka dužine 20 cm. Prečnik navojne šipke je proizvoljan, u našem slučaju iznosi 10mm. I na kraju, gomila matica i podloški.
Kroz rupu na dnu saksije verovatno neće moži da prođe navojna šipka pa je potrebno proširiti je. U nekim slučajevima moguće da je rupa šira a da Vi koristite navojnu šipku manjeg prečnika. U tom slučaju preskočite ovaj korak.
Na bušilici, obavezno, podesite da buši bez pneumatskog čekića. Vibracije, u toku bušenja, bi prouzrokovale lomljenje saksije. Bušenje vršite sa malim manjim brojem obrtaja i minimalnim pritiskom. Ako je pritisak preveliki na kraju bušenja sa suprotne strane će se otkinuti prilično veliki komad keramike. Keramika je tvrd materijal i biće potrebno neko vreme da je probušite, budite strpljivi.
Ako ste pratili sva uputstva u vezi bušenja, dobićete lepu, okruglu rupu sa oštrim ivicama. Prilikom bušenja možete na mesto bušenja dodati malo vode. Ona će ohladiti materijal i burgiju a i prašinu će držati na mestu bušenja.
Uradite to sa svim saksijama. Takođe, oba tanjirića probušite tačno na sredini.
Sa svim pripremama ste završili. Sada ostaje samo da sastavite grejalicu od saksija. Prvo na kraj navojne šipke navrnite maticu. Ukoliko želite da ona bude čvrsto na mestu možete navrnuti dve, kao na slici. U svim situacijama jedna će biti dovoljna.
Posle šrava postavite podlošku
a zatim najveću saksiju, kao na slci
posle saksije ide podloška
pa matica. Maticu stegnite tako da se saksija fiksira ali nemojte preterivati u stezanju jer u protivnom saksija može da pukne.
Onda opet ide podloška
pa manja saksija
Naravno, pogađate, sledi podloška i matica, pa još jedna podloška
i onda najmanja saksija
pa podloška
i na kraju matica…. i nema više
Ako ste mislili da ste završili sa beskonačnim zavijanjem matica na navojnoj šipki, prevarili ste se. Sledi najzabavniji deo. Na šipku naizmenično zavrćite matice i podloške sve dok ne popunite unutrašnjost najmanje saksije. Pitate se čemu ta sva gvožđurija? Pomoću matica i podloški ste napravili metalno jezgro koje će brzo da primi svu toplotu sveća.
Sledeće što treba da uradite je da navijete maticu na navojnu šipku tako da ostane izvestan razmak između prethodne matice. Ovaj razmak će, kasnije definisati, razmak između sveća i saksija. Logično je razmišljanje da ovaj razmak bude što manji kako bi se iskoristila sva toplotna energija. Ipak, to nemože iz dva razloga. Prvi je dotok vazduha. Vatra ne može da gori bez kiseonika. Bez dovoljnog dotoka vazduha kroz prorez nema vatre a onda nema ni grejanja. Drugi razlog je mnogo važniji. Vosak sveće ako se dovoljno zagreje, može da se samozapali. Do takvog efekta dolazi na temperaturama između 200 i 500 °C. Možda Vam ovo deluje čudno jer plamen sveći ima temperaturu od 100 °C a ne dolazi do samozapaljenja. To je zato što se toplota širi na sve strane. Ako saksije previše približite one će vraćati toplotu prema svećama što će prodizati temperaturu samog voska. Mi smo u našem slučaju ostavili razmak od 4cm.
Posle matice stavite podlošku
pa jedan keramički tanjirić
a nakon toga drugi, koji je okrenut suprotno od prog.
i na kraju podloška i poslednja matica.
I to je to. Grejalica od saksija je gotova. Po izboru, saksije se mogu dekorisati tako što ćete ih obojiti ili na njih zalepiti neke ukrase, kao što su školjke i sl. Naravno, lepak mora biti otporan na toplotu. Umesto sveća mogu se koristiti i drugi izvori toplote kao što su alkohol ili petrolej.
I na kraju o bezbednosti. Koliko god ova grejalica izgledala sigurno nikada je ne ostavljajte bez nadzora. Vosak je jako zapaljiva materija i njegovo nekontrolisano paljenje je ozbiljna stvar. Rastopljen vosak se ponaša kao ulje i pluta na vodi. Iz tog razloga zapaljen vosak ne možete da gasite vodom, na taj način ćete proširiti požar. Ovakav plamen se gasi uz pomoć aparata za gašenje požara. U nedostatku istog natopite vodom kuhinjsku krpu ili peškir i prekrijte plamen. Vatra će se ugasiti usled nedostatka kiseonika.
