Pod drvetom se smatra višegodišnja drvenasta biljka čija je visina iznad zemlje najmanje 5 m. Drvo se grana i stvara krošnju tek na određenoj visini debla. To je i najvažnija razlika u odnosu na grm kod koga više stabljika izbija iz samog korena i na taj način formira krošnju iznad same površine zemlje. Deblo je centralni nosač stabla. Kod nekih vrsta drveta ono prolazi kroz krošnju do samog vrha stabla, a kod nekih se gubi već na početku krošnje. Sam oblik krošnje zavisi od mnogih faktora: vrste drveta, da li je ono raslo u retkoj ili gustoj šumi i slično.

Visina stabla zavisi od vrste drveta i uslova u kojima je ono raslo. Najviša drveća su australijski eukaliptusi (156m), kalifornijski mamutovac (110m). Kod nas jele i smreke rastu do visine od 60 m, a bukva i hrast do 50 m.

Po debljini kao rekorderi se ističu Baobab koji ima opseg 35 – 45 m, taksodij (33 m) i mamutovac (21 m). Opseg jele, hrasta i kestena kreće se od 12 do 17 m.

Drveće doseže najveću starost od svih živih bića. Zmajevac doseže starost od 6000 godina, meksički cedar i mamutovac preko 4000, tisa do 4000, pitomi kesten 2000 – 3000, bukva 600 – 1000 godina.

Drvo se sastoji od tri vrste ćelija. Prva grupa ćelija provodi drvene sokove. Druga grupa služi za izmenu materija i spremanje rezervne hrane. Ove dve grupe imaju fiziološku funkciju. Treća grupa su sklerenhimna ili librivormna vlakna koja u drvetu imaju mehaničku funkciju, odnosno, drvetu daju potrebnu čvrstoću. Elementi koji čine sastav drveta su:

• • Ugljenik 50 %

• • Kiseonik 43.45 %

• • Vodonik 6 %

• • Azot 0.2 %

• Pepeo 0.3 %

U krajevima umerenog pojasa rast drveta ograničen je uglavnom na letnje mesece. Godišnjim prirastom nastaju godovi. U tropskim krajevima rast je manje ili više kontinualan, ali zbog fluktuacije u aktivnosti rasta nastaju koncentrične zone koje se zovu zone prirasta. God nije homogene građe. Deo goda koji je nastao u proleće je svetle boje.  Deo goda koji je nastao u leto i jesen redovno je taman. U toku rasta pojedini delovi prestaju da budu fiziološki aktivni i imaju samo mehanički zadatak.

Boja je, pored teksture, jedna od najznačajnijih estetskih osobina drveta. Boje drveta razlikuju se po vrsti i intenzitetu. Kod domaćih vrsta drveta razlike nisu značajne i ne postoje izrazite boje. Kod njih se boja kreće od belkastog do tamnosmeđeg tona. Ton boje je ujednačen a veće razlike u boji su uočljive jedino između belog i tamnog dela drveta. Drveća koja rastu u tropskim predelima imaju živi ton boje i šarolikiju skalu boja Tako su ebonovina i wenge crne boje, tikovina zlatnosmeđe, mahagonij i padauk više ili manje crveni, zapadnoindijski palisad modroljubičastog odsjaja i dr Starenjem drvo postaje tamnije. Kod mnogih vrsta drva sredina postaje tamna, pa se on naziva crni deo. Mesto rasta takođe utiče na boju nekog drveta. Ipak neke promene boja se smatraju nedostatcima. Mnoge se pojavljuju u toku samog rasta. Najbolji primer toga je pojava crvenog srca kod bukve. Taj nedostatak je prepoznatljiv po neravnomernoj obojenosti u središnjem delu debla. Uzrok ove pojave je prodor kiseonika kroz odlomljenu granu u središte debla. On tada oksidira i pojavljuje se crveno obojenje.

S obzirom na građu, tekstura može biti pravilna ili nepravilna. Drvo koje normalno raste ima pravilnu građu. Nepravilna tekstura je posledica raznih nepravilnosti u rastu drveta. Zbog svoje posebnosti ovakva drveta su veoma cenjena.U odnosu na presek drveta tekstura drveta može biti:

• • Frontalna tekstura vide se godovi kao nanizani krugovi i ima veliki značaj pri raspoznavanju vrste drveta.

• • Radijalna tekstura je značajna za furnir i daske koje se seku u smeru traka. Godovi se nižu kao paralelne linije.

• • Tangencijalna tekstura je karakteristična za daske koje se režu iz bočnih delova trupca.

• Spiralna tekstura se može videti na obodu trupca kada mu se ukloni kora.

Po sjaju drvo može biti bez prirodnog sjaja (kruška, topola, crni grab), sa slabim sjajem (jela, grab), jačeg sjaja (platan, bukva, hrast, javor, jasen). Živi sjaj imaju neke egzotične vrste drveća. Miris drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava i stepena njegovog zdravlja.

Zapreminska masa drveta varira od vrste do vrste drveta. Najlakše drvo je balsa (Ochroma spp.) sa zapreminskom masom 0.13 g/cm3, a najteže je gvajakovina (Guaiacum officinale L.) sa zapreminskom masom 1.28 g/cm3.

Drvo je slab provodnik toplote i elektriciteta. A zbog svojih osobina u vezi sa prostiranjem zvuka, odličan je materijal za akustičnu izolaciju.

Mehaničke osobina drveta koje dolaze do izražaja u građevinarstvu su elastičnost, čvrstoća i tvrdoća. Mehaničke osobine se uočavaju pri spoljašnjem delovanju mehaničkih sila. Na ove osobine utiču smer delovanja sile prema smeru vlakana, stepen vlage drveta i njegova zapreminska masa.

Tvrdoća predstavlja otpor drveta na utiskivanje drugog, još tvrđeg tela u njegovu masu. Taj otpor se može osetiti pri ukucavanju eksera, zavrtanja šrafa i dr. Tvrdoća drveta zavisi od vrste drveta, gustoće, vlažnosti i slično. tvrde vrste drveta otpornije su na površinsko habanje pa se kao po pravilu koriste kao podne obloge, kao stepeništa, pragove, posebne građevinske konstrukcije i sl. Meke vrste drveta imaju prednost kod krovnih konstrukcija, u rezbarenju, modelarstvu, za izradu ambalaže i dr.

Rascepljivanje je razdvajanje drveta u uzdužnom smeru. Rascepljivanjem se dobijaju cepanice, potrebni oblici za neke posude, krovopokrivački materijali, vinogradarski kolci, drvo za ogrev. Međutim, rascepljivost je nekada loša osobina drveta koja uzrokuje poteškoće u slučaju zakucavanja eksera, zavrtanja šrafa, struganja i rezbarenja.

Elastičnost je osobina drveta da pod uticanjem vanjskih sila izmeni svoje dimenzije ili oblik a potom se vrati u prvobitno stanje čim one prestanu delovati.

• Vrlo elastično drvo: Orah, jasen, breza, tik, ebonovina, mahagonij
• Srednje elastično drvo: Bukva, hrast, smreka, dibetou
• Slabo elastično drvo: bor, topola, palisander

Elastičnost drveta dolazi do izražaja kod izrade železničkih pragova, raznih sportskih pomagala, ambalaže, izrade čamaca i sl.

Plastičnost je kad opterećenja premaše granicu elastičnosti ali pri čemu ipak ne dolazi do loma. Deformacija je trajna i drvo zadržava novi oblik i kada sile prestanu da deluju na njega. Ova osobina je korisna u proizvodnji zakrivljenog nameštaja, muzičkih instrumenata, sportskih pomagala u pletarstvu i kolarstvu. Najplastičnije vrste drveta su bukovina i jasenovina a nešto manje javorovina. U praksi se često sreće termin žilavost. Pod žilavim materijalom se podrazumeva onaj materijal koga možemo trajno deformisati ali se on velikom silom opire toj deformaciji.

Trajnost je osobina drveta da kraće ili duže vreme odoleva faktorima koji menjaju njegove prirodne osobine. Dugovečnost drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava, sadržaja smole, težini drveta, vremenu seče (trajnije je drvo koje se seče u zimsko doba jer je tada udeo vlage u drvetu manji a razvoj gljivica i insekata onemogućavaju niske temperature), postupku nakon seče, uticaju okoline i dr. Vrste koje imaju obojen crni deo trajnije su od dugih, budući da su smola i druge komponente u njemu otrovne, pa sprečavaju razvijanje gljivica i insekata. Prema trajnosti drvo se deli na skupine:

• Vrlo trajno drvo – središnji deo hrasta, ariša, domaćeg kestena, tikovina, mahagonij, wenge
• Trajno drvo – borovina, smrekovina, jelovina, jasenovina, padauk
• Malo trajno drvo – javorovina, bukovina, grabovina, brezovina, drvo johe, lopovina, topolovina, vrbovina, drvo trešnje, divlji kesten.

 Njegovu postojanost najviše narušavaju mikroorganizmi, insekti, mehaničke povrede i vlaga. Najveću trajnost pokazuje drvo upotrebljeno u suvoj prostoriji niste temperature bez prisustva vazduha. Veliku trajnost pokazuje i drvo koje je stalno potopljeno u vodu. Najmanji stepen trajnosti pokazuje drvo upotrebljeno u površinskom sloju zemlje. Trajnost drveta se povećava konzerviranjem.

Greške drveta. Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, između ostalog, neophodno je poznavati njegove greške. Greške  drveta mogu se razvrstati na:

• • Greške građe drveta

• • Greške koje potiču od uzroka fizičke prirode (vetar, hladnoća, vrućina, čovek)

• • Greške boje i konzistencije drveta

• Greške koje potiču od insekata

Za tehničku upotrebljivost i vrednost drveta najvažnije su sledeće greške:

Nepravilnost preseka smatra se ako presek debla nije krug već je elipsa, kvadratan oblik ili potpuno nepravilan

Dvostruko ili višestruko srce. Na poprečnom preseku vide se dva ili više srca. Nastaje zbog srašćivanja dva debla u toku njihovog razvoja

Nepravilnost toka vlakana. Vlakna teku uzdužnom osom debla, ali njihova uzdužna osa nije pravac nego talasasta linija (javor rebraš)

Okružljivost je razdvajanje drveta u smeru godova. Ovoj grešci su sklona debla jela, bresta, pitomog kestena, cera bukve i smreke.

Paljivost je raspucavanje donjeg dela debla u radijanom smeru. Raspukline su najšire u srcu, a sve uže prema periferiji debla. Paljivost se javlja kod starih debla hrasta, jele i ariša.

Lažna srž kao posledicu ima rastavljanje drveta izazvanog gljivicama još za vreme rasta drveta. Česta je pojava kod bukve, javora, jasena i graba.

Kvrge su ostatci grana ili pupova

Trulež je posledica razornog delovanje nekih vrsta gljivica

Raspukline drveta nastaju od zime (deblo prsne u donjem delu u radijalnom smeru) i od sušenja (nastaju naglim sušenjem drveta)

Vitlanje je posledica nepravilnog utezanja i bubrenja drveta

Usukanost. Greška kod koje vlakna teku spiralno oko uzdužne osovine, a ne uporedo sa njom. Obično ova deformacija nastaje u blizini kvrga

Smolne vrećice su međućelijski prostori ispunjeni smolom

Sržne mrlje su na poprečnom preseku male crveno smeđe mrlje, a na uzdužnom isti takvi trakovi. Nastaju delovanjem Agromyza

Piravost je posledica razornog delovanja gljivica na oborenom stablu. Drvo je na početku u tagovima prlavosmeđe boje. Proces traje 4 – 5 meseci posle čega je drvo neupotrebljivo. Bukovo drvo je naročito podložno ovom delovanju gljivica

Modrenje borovine, smrekovine, jelovine ali i nekih drugih vrsta kao što su ariš, javor, hrast i lipa. Nastaje kao posledica delovanja gljivica Ophiostama spp.  Drvo postaje prljavomodro. Ovo ne smanjuje tehničke osobine drveta već je samo estetska greška

Greške od insekata su bušotine (hodnici) koje buše insekti i njihove larve u drvetu pa tako umanjuju tehničku upotrebljivost drveta. Crvotočinu uzrokuju insekti koji žive u drvetu (ksilofagni insekti). Za njih je drvo hrana i prebivalište. Jedinke polažu  jajašca iz kojih se legu ličinke. One prodiru u drvo i u njemu kopaju rovove. Tako uzrokuju mehanička oštećenja koja smanjuju čvrstoću i tvrdoću. Veliku hranjivu vrednosti ima beli deo i deo ispod kore pa većina insekata živi u tim delovima. Sredina je tvrđa i manje bogata hranjivim materijama, a sadrži i tanin, smolu, kinone, alkaloide i dr. Sve ove materije deluju na insekte kao otrov. Napadaju živo, oboreno, neobrađeno i obrađeno drvo

Područje upotrebe drveta je jako široko. Sa razvojem tehnike raste i broj načina primene drveta. Primera radi, pre prvog svetskog rata drvo se koristilo na nešto više od 2000 načina da bi broj načina korišćenja drveta neposredno pred drugi svetski rat porastao na 5000. Prema upotrebi razlikuje se:

• Tehničko drvo (Oblo, tesano, cepano, rezano)
• Hemijsko (služi za dobijanje celuloze, tanina, smole i drvenog uglja)
• Ogrevno drvo su komadi koji nisu upotrebljivi ni kao tehničko drvo ni kao hemijsko.

Obradom drveta dobijaju se razni poluproizvodi kao što su furniri, daske, lamelirano drvo (dobija se lepljenjem furnira), ploče iverice (izrađene od iverja), ploče od drvenih vlakana (služe u građevinarstvu za oblaganje i izolaciju). Natapanjem drveta veštačkim smolama i metalima dobija se materijal veće težine, koji se može lako obrađivati