Čekić je jedan od najčešće korišćenih alata. Praktično svaki Uradi Sam majstor ga ima u svojoj kolekciji alata. Neki i više komada različitih veličina i težina. Generalno, čekić se najčešće koristi za zakucavanje eksera ili razbijenje, lomljenje ili deformisanje nekih nekih materijala.
Kako se čekić koristi u mnogim zanatima ili je čak osnovno sredstvo nekih profesija, postoje različite vrste čekića koji su po istima i dobili ime. Tako postoje zidarski čekić, stolarski čekić, tapetarski čekić (u novije vreme zamenjen heftalicom), kovački čekić i slično. Naročito je kovački zanat iznedrio čekiće raznih oblika veličina i težina, što i nije čudno obzirom da je u tom zanatu čekić osnovni alat.
U osnovi čekić je veoma jednostavna alatka. Sastoji se od dva dela glave čekića i drške. Glava je izrađena, najčešće od tvrdog materijala (čelik) ali se izrađuje i od raznih drugih kao što je drvo, mesing, aluminijum, guma, bakar i slično, što zavisi o njegovoj nameni. Drška se najčešće izrađuje od drveta mada postoji i od metala i raznih vrsta plastičnih masa.
ISTORIJA
Kada je nastao čekić pouzdano se ne zna. Arheološka iskopavanja su pokazala da je korišćen još u kameno doba kada su razni oblutci koji su životinjskom kožom ili biljnim vlaknima pričvršćivani za drvene drške. Takva vrsta čekića je imala najraznovrsniju namenu, od oruđa do oružja. Sasvim sigurno se može tvrditi da je to najstariji alat za koji postoje dokazi njegovog ranog postojanja. Kroz vreme čekić je zadržao isti oblik ali se često prilagođavao potrebama. Čak je u srednjem veku korišćen kao oružje poznatije kao ratni čekić i bio je veoma korišćen u situacijama kada konvencionalno oštro oružje, kao što su mač i koplje, nije boglo da probije neke tipove oklopa protivničkih vojnika.
DIZAJN ČEKIĆA
Suštinski najvažniji deo je glava čekića koja je kompaktna i čvrsta masa koja isporučuje udarac u željeno mesto bez sopstvene deformacije. Jedna strana glave čekića je obično ravna površina ili nekada u obliku polulopte. Sa druge strane glava čekića je sužena, može biti u obliku sečiva sekire, zaoštrena, takođe ravna ili slično u zavisnosti od namene. Sa druge strane drška čekića u zavisnosti od dužine omogućuje da se toj masi obezbedni ubrzanje koje je potrebno za udarac.
OPASNOSTI PRI RADU
Od udarca po prstu važnija opasnost vreba od okoline u kojoj se čekić koristi. Pri snažnom udarcu metal o metal stvaraju se varnice koje vrlo lako mogu da zapale zapaljive ili eksplozivne gasove. To je naročito opasno u industrijama kao što su podzemne eksploatacije uglja (metan), naftna industrija, nekim hemijskim postrojenjima i sl. U tim sredinama se koriste čekići koji ne varniče. Glave tih čekića su izrađene od aluminijuma, bakra, mesinga ili nekih tvrdih plastičnih masa.
FIZIČKO OBJAŠNJENJE
Jednostavna definicija čekića bi bila da je to pojačavač sile koji funkcioniše tako što mehanički rad pretvara u kinetičku energiju. Zamah koji prethodi svakom udarcu uskladišti u glavi čekića veliku količinu kinetičke energije koja se oslobaća u trenutku kada glava čekića biva zaustavljena od strane cilja u koji se plasira udarac. Kolika će silina udarca biti zavisi od dužine drške, sile koju proizvode mišići, mase glave čekića i naravno gravitacije koja deluje na glavu čekića. Ako kažemo da je snaga mišića konstantna i zavisi od korisnika čekića na jačinu udarca utiču dužina drške, masa glave čekića i gravitacija.
EFEKAT DRŠKE ČEKIĆA
Na početku ove analize treba napomenuti da prilikom zakucavanja eksera čekić se kreće po kružnoj putanji. Dakle glava čekića ima rotaciono kretanje. Faktički glava čekića se rotira oko ramena korisnika čekića. Brzina kretanja glave čekića, ona kojom ona udara u glavu eksera se naziva linearna brzina. Ona je proizvod poluprečnika rotacije čekića i njegove ugaone brzine. Na ugaonu brzinu se ne može mnogo uticati. Ona zavisi od snage mišića. Dakle linearna brzina glave čekića direktno zavisi od poluprečnika rotacije. Ako pogledamo poluprečnik rotacije se sastoji od dužine ruke i dužine drške čekića. Pošto je dužina ruke nepromenjiva, linearna brzina glave čekića zavisi direktno od dužine drške. Na osnovu ovoga lako je zaključiti da što je duža drška čekića biće i jači udarac. U praksi dužina drške je ograničena iz dva razloga. Prvi je nedostatak prostoja na mestu gde se čekić koristi. Na otvorenom ovo nije problem ali obzirom da se čekić najčešće koristi u zatvorenom prostoru nezgodno je raditi sa previše dugačkom drškom. Drugi razlog je preciznost. Sa povećanjem dužine drške sve je teže pogoditi metu u punoj brzini. Današnji dizajn je posledica kompromisa ova dva kriterijuma.
EFEKAT MASE GLAVE ČEKIĆA
Količina kinetičke energije koja se isporučuje na cilj od strane čekića predstavlja efekat zakucavanja eksera. Što veća kinetička energija manje puta ćete udarati po glavi eksera i naravno manje se umarati. Količina kinetičke energije je ekvivalentna polovini proizvoda mase i kvadratu linearne brzine glave čekića. Dakle isti efekat na ekser može se postići sa lakšom glavom ali dužom drškom ili obrnuto. U poslednje vreme se glave čekića proizvode od legure titanijuma, izuzetno laganog a čvrstog metala. Ovo omogućava da se uz malo dužu ručku (treba imati na umu da energija udarca zavisi od kvadrata brzine a to zavisi od dužine ručke) dobije efikasan čekić sa kojim nije teško raditi. U svakom slučaju razne vrste čekića su kombinacija ovih parametara kako bi se dobio najefikasniji u zavisnosti od namene za koju je napravljen.
EFEKAT GRAVITACIJE
Gravitacija, kao i na sve na zemlji, deluje i na glavu čekića. Ukoliko ukucavamo ekser u smeru zemlje gravitacija deluje u istom smeru i povećava energiju udarca. Sa druge strane ako udarate čekićem u smeru suprotnom od zemlje, na gore, tada gravitacija smanjuje energiju udarca i da bi postigli isti efekat morate više koristiti mišiće i uložiti više snage. U kovačkom zanatu je štednja snage veoma važna pa je upotreba čekića dovedena do savršenstva. Pri udaru kovač se najviše oslanja na gravitaciju, zbog toga kovački čekići imaju veliku masu sa malom drškom. Pored toga primetićete da kovač često udara čekićem u nakovanj pored užarenog metala. To je zbog toga što se čekić odbije od nakovnja pa ne treba da koristi snagu mišića za podizanje čekića.
KAKO SE KORISTI ČEKIĆ
Ovo je pomalo glupo objašnjavati ali evo nekoliko korisnih saveta.
1 Pre početka rada sa čekićem proverite njegovu ispravnost. Da li drška ima pukotine ili naprsline, da li je glava čekića dobro pričvršćena za dršku, da li u tom spoju ima nekih pomeranja i sl. Ovo je bitno ne samo zbog povreda koje mogu nastati upotrebom oštećenog čekića, nego i efekat rada će biti slabiji.
2 Pre nego što počnete sa radom proverite da neko ne stoji u Vašoj blizine, da nema predmeta koji će Vam smetati ili možete da zakačite u njih prilikom zamahivanja čekićem i sl.
3 Šta god da radite sa čekićem obezbedite čvrstu i fiksnu podlogu. Odskakivanje i pomeranje podloge smanjuje efekat rada a može i da bude opasno.
4 Dršku čekića morate da čvrsto držite. Labavi stisak znači prenošenje udara glave čekića, preko drške na šaku. Ovo stvara veliki umor u šaci a može prouzrokovati i lakše povrede.
5 Čekić držite uvek na kraju drške. Na ovaj način koristite dužinu cele drške a to, kao što smo ranije videli ima veliki uticaj na učinak.
6 Trudite se da svakim udarcem pogodite cilj. Takođe, cilj pogađajte isključivo glavom čekića. Udaranje drškom će Vas najbrže dovesti do naše foto priče slomljena drška čekića.
7 Koristite snagu cele ruke. Trudite se da čekićem zamahujete iz ramena a ne iz lakta. Na ovaj način ćete se manje zamarati zato što koristite više mišića. Sa druge strane više snage ćete moći da upotrebite pri zamahu i efekat će biti bolji.
8 Ukoliko možete da utičete na visinu objekta koju udarate čekićem gledajte da ona bude negde u visini struka. Tada je efekat najbolji a zamaranje najmanje. Setite se na kojoj visini se nalazi kovački nakovanj.
Lepota ovog alata je što ne zahteva nikakvo održavanje. To je alatka kojoj uopšte ne trebate mnogo da posvećujete pažnju, naprosto je napravljena da budete grubi sa njom. Najgora stvar što može da Vam se desi je da slomite dršku čekića, koja se veoma lako zamenjuje.
