Koliko god nas 3D štampači kao savremeni alat zadivljuju moramo priznati da tehnologija 3D štampe namenjena za upotrebu kod kuće nije u potpunosti razvijena. Svako ko kupi 3D štampač i pokuša sam da uradi 3D štampu susrešće se sa nizom izazova. U slučaju da u ovome nema iskustva, a da ima dosta iskustva u tehnici, biće mu potrebno od 6 meseci do godinu dana da u potpunosti ovlada svojim štampačem i da nakon tog vremena može kad god to poželi, da odštampa 3D modele zadovoljavajućeg kvaliteta. Zbog toga smo hteli da u ovom tekstu upoznamo sve one koji planiraju da nabave svoj štampač, šta ih sve očekuje i na šta sve treba da obrate pažnju u početku kako bi što pre i sa što manje muka prošli period od kupovine do prvih zadovoljavajućih 3D printova. Pre nego što počnemo sa savetima važno je znati da retko koji štampač je spreman za štampu čim ga izvadite iz kutije. Čak i da ne zahteva podešavanja odmah, vrlo brzo će mu zatrebati, zato je bolje da to znate unapred.
Olakšavajuća okolnost je to što su svi problemi koji vama iskrsnu već ranije iskrsli nekome drugome i što su svi već uveliko prodiskutovani i rešeni na specijalizovanim forumima koji se bave ovom oblašću. Najteži deo je prepoznati da je to stvar koja i vas muči, a onda se do rešenja lako dolazi. Ove mašine su kompleksne i ne treba očekivati da se nešto loše dešava samo zbog jednog loše podešenog parametra već je to rezultat više podešavanja. Generalno pravilo je da pored ostalog počnete sa štampom sa niskom brzinom i najnižom temperaturom za upotrebljeni filament i onda polako korigujete parametre dok ne dobijete željeni rezultat. Za početak dobro je da odštampate nekoliko kockica 20 x 20 x 20 mm, menjajući parametre videćete koja podešavanja daju najbolje rezultate. Mereći kockice nakon štampe utvrdićete da li je brzina ubacivanja filamenta dobra i za koji procenat treba da se promeni (za isti onaj procenat za koji dimenzija odštampane kockice odstupaju od zadatih). Jedna od ključnih stvari kako bi ste bilo šta odštampali je i podešavanje visine glave kod štampe prvog sloja. Glava mora biti dovoljno udaljena od podloge kako bi iz nje izlazio filament, a opet dovoljno blizu kako bi se filament lepio na podlogu, a ne izlazio u vazduh. Znači potrebno je podesiti visinu glave sa preciznošću od jednog desetog dela milimetra.Izuzetno važno pitanje je i kako da se prvi sloj zalepi za podlogu na kojoj se štampa. Neki premazuju podlogu lepkom za papir, neki postavljaju staklenu podlogu…treba odabrati ono što najviše leži vašem načinu rada i sa čime se osećatre udobno.
Prilikom potrebe za štampom više objekata razmislite o sledećem: veoma je zgodno pustiti štampač da štampa više manjih objekata odjednom kako ne bi morali često da puštamo novu štampu. S druge strane ukoliko se samo jedan od tih objekata ne zalepi dobro za podlogu već ga glava odvuče, najverovatnije će nam uništiti sve objekte koji se zajedno sa njim štampaju i print će morati da se radi ponovo.
U teoriji, teorija i praksa su iste ali u praksi su različite. Kada iz digitalnog sveta model prebacite u stvarni uglavnom će se razlikovati nprprvi slojevi će biti širi od gornjih i ako su u digitalnom modelu isti ali nemojte se obazirati na to. Vi ne pokušavate da napravite idealnu mašinu za svaki print već da imate printove dovoljno dobre za vaše potrebe. Zbog toga kada dostignete kvalitet koji vam je zadovoljavajući nema potrebe da nastavite dalje sa unapređenjem štampača jer ćete u tom slučaju izgubiti puno vremena, a nećete imati nikakve koristi.
Budite uvereni u jedno, kako budete sticali iskustvo tako će vas štampač sve bolje služiti, sve manje će biti zastoja u radu i grešaka, a sve više dobrih printova koji će vam koristiti u radu ili svakodnevnom životu.
