Opis problema:

Zamena unutrašnjih zidnih pločica

Potreban alat:

Brusilica, libela, špahla, kofa, sunđer, gumeni čekić, ravna letva, četka, plastični krstići, mistrija, nazubljena gleterica, olovka, keramičarska klešta, guma za fugiranje

Potrebno vreme:

Zavisi od površine zida na koju se lepe pločice.

Cena rezervnih delova:

Cene lepka i pločica variraju u zavisnosti od kvaliteta i proizvođača

Pre nego što počnete sa lepljenjem pločica morate pripremiti podlogu. U to spada i skidanje starih pločica. Ukoliko se stare pločice slabo drže dovoljno je tupom stranom čekića udarajti po površini pločice dok se ne odvoji od zida.

Međutim, postoje slučajevi kada lepak na starim pločicama izuzetno dobro drži i tada će te štemovanjem morati odvaliti pločice sa zida.

Na isti način je potrebno odstraniti i delove starog lepaka. Ako se radi o betonskom lepku treba ga navlažiti vodom kako bi se lakše odvoio od zida. Samo u izuzetnim slučajevima kada procenite da će stari lepak biti dobra podloga za nove pločice on može da ostane mada savet je da se sve ukloni jer novi lepak je svakako bolji nego neki star dvadeset i više godina.

Kada ste odstranili stari lepak potrebno je obraditi površinu zida tako da ona bude dobra podloga za lepak. Najbolje je cement ili knaufovu smesu za ispunu razrediti u vodi tako da se može nanositi četkom. Ukoliko na zidu postoje veće neravnine (rupe), možete ih popuniti smesom napravljenim u proporciji 1:3 cementa i peska. Kada se to sve dobro osuši može se krenuti dalje sa radom.

Pre početka lepljenja potrebno je odrediti širinu fuga. Pre svega to je estetski detalj. U principu, pločice možete lepiti i bez fuga, međutim ako su pločice lošije klase one nisu identičnih dimenzija i u tom slučaju se preporučuje pravljenje širih fuga kako bi se sakrile razlike u veličini pločica. Širina fuge se definiše „krstićima“ ili „plusićima“ kako ih još i nazivaju. Postoje raznih širina i dužina krakova.

Kada raspakujete pločice proverite da li su iste boje, da li nema odstupanja u nijansi boje ili teksturi. To je najbolje ustanoviti na početku i izbaciti takve pločice ili planirati mesta na koja zalepiti takve pločice. Pločice bi trebalo da se natope u vodi pre lepljenja jer ukoliko se to ne uradi, pri lepljenju, pločice naglo „piju“ vodu iz lepka i on se brzo suši, što otežava podešavanje pločica i oslabljuje vezu zid – pločica. Na tržištu postoje i pločice koje su glazirane sa zadnje strane što sprečava pomenutu pojavu i kod njih natapanje vodom nije potrebno. Da bi ustanovili koji tip pločica Vi posedujete potrebno je uraditi jednostavan test. Na poleđinu pločice sipati malo vode ukoliko pločica (u roku od nekoliko sekundi) počne da upija vodu, onda takve pločice obavezno moraju da se potapaju u suprotnom ne moraju.

Sledeća stvar koju morate odrediti pre početka lepljenja pločica je gornja ivica prvog reda pločica. Najpre treba odrediti gde će vam se pločice na zidu završiti (do pola zida ili do plafona). Od toga mesta na dole odmeravajte dužine pločice plus širine fuge, kada dođete do prvog reda povucite (pod libelu) liniju. Ne mora da se desi da ispod linije staje jedna cela pločica. Ako je taj slučaj svaku pločicu u redu treba skratiti. Ukoliko se pločice trebaju skrećivati to se radi upravo u prvom redu do poda.

Sada je vreme za lepljenje pločica. Lepak se pravi tako što se u vodu sipa lepak za pločice u prahu i meša mikserom. Kada se dostigne gustina da lepak ostaje na mikseru tada je spreman za upotrebu. Kod prodavca obavezno naglasite za koju namenu Vam lepak treba (spoljašnje, unutrašnje, podne, zidne pločice) jer postoje različite vrste lepka. Kada ste zamešali lepak odgovarajuće gustine nanesite sloj na mesto gde hoćete da zalepite pločicu. Ne morate da žurite jer lepak ostaje upotrebljiv satima nakon pripreme, što Vam omogućava opušten rad.

Nazubljenom gletericom skinite višak lepka sa zida. U prodavnici će te naći razne gleterice sa različitim razmacima zuba. Birajte, za ovu namenu, gleterice sa širim razmacima između zuba kako bi se zadržalo više lepka na zidu.

Kada je zid ravan dovoljno je posle ovoga zalepiti pločicu, međutim, to gotovo nikada nije slučaj pa je potrebno i na pločicu naneti određenu količinu lepka i to tako da na sredini sloj bude deblji a prema ivicama pločice, tanji.

Prislonite donju ivicu pločice uz zid a zatim celu pločicu pritisnite na zid.

Kada ste pločicu naslonili celom površinom, pritisnite je uz zid i malim kružnim pokretima istisnite višak lepka.

Fino podešavanje izvešće te laganim udarcima gumenog čekića uz konstantan pritisak rukom na pločicu. Ovo je bitno zbog toga što na taj način obezbeđujete da pločica ostane u željenom položaju posle udarca a istovremeno sprečavate da pločica pukne usled udarca.

Na kraju između pločica postavite „krstić“ tako da svojim zaobljenim ivicama bude okrenut prema zidu. Posle pola sata, otprilike, obavezno odstranite višak lepka između pločica. U taj prostor će te utisnuti, na kraju, fug masu.

Šta sve treba iskontrolisati da bi se pločica pravilno zalepila na zid? Prvi red je najvažniji, ukoliko se on ispravno zalepi sve ostalo ide lako i bez problema. Ukoliko se ovde pogreši problemi posle će biti veeeliki. Dakle, prvo treba odrediti visinu prvog reda. Tu će pomoći linija koju smo povukli na samom početku i koja predstavlja gornju ivicu pločice. Ako je pločica visoka, skraćujemo je, ukoliko je niska podbacujemo pod nju klinove sve dok se njena gornja ivica poravna sa linijom.

Za sledeći test morate da imate idealno ravan aluminijumski profil. Kada ga prislonite uz pločice, kao na slici, ne sme da postoji prostor između profila i pločica. Udaranjem gumenim čekićem i pritiskanjem izravnaćemo pločice tako da one čine jednu ravnu površinu.

Sledeće je postarati se da pločica stoji vertikalno. Ovo je vrlo bitno ukoliko želimo da površina pločica bude vertikalna a ne da prati zid, koji je često kriv. Ukoliko je zid kriv, razmak između pločica i zida će biti sve veći kako budete napredovali u visinu i tu treba računati sa povećanom potrošnjom lepka. Bez obzira na to pločice moraju da čine vertikalnu površinu zbog naknadnog postavljanja visećih elemenata u kuhinji i slično.

Horizontala, naravno, vrlo je važna zbog narednih pločica koje će te zalepiti iznad prvog reda. Ukoliko zalepite pločicu tako da ona nije horizontalna, pločice u svakom narednom redu će sve više da „skreću“ i to će biti veoma ružno. Kada završite prvi red napravite pauzu. Najmanje 12 sati. Posle toga možete da nastavite sa lepljenjem ostalih pločica.

Svaki red pločica će se završiti u nekom ćošku. Gotovo sigurno je da će te tu poslednju pločicu morati da suzite kako bi se lepo uklopila. Kako povući liniju po kojoj skratiti pločicu. Uzmite pločicu, okrenite je naopako (kao na slici), prislonite uz bočni zid i obeležite tačku, uzimajući u obzir i debljinu „krstića“.

Sledeću tačku će te dobiti tako što oborite pločicu (kao na slici) i opet uzimajući u obzir debljinu krstića obeležite drugu tačku.

Sada ove dve tačke povežite uz pomoć ravne letvice. Tako će te dobiti liniju po kojoj treba preseći pločicu.

Samo sečenje se može obaviti na više načina zavisno od alata kojim raspolažete. Inače sečenje se svodi na zasecanje gleđi posle čega pločica puca baš po toj liniji. Ovo možete da uradite oštrim vidija vrhom kojim će te zaparati pločicu po liniji, možete da koristite specijalan alat za sečenje pločica sa nožem ili sa motorom i na kraju možete da iskoristite običnu brusilicu s tim da rezna ploča mora biti sa dijamantskim rubom namenjena za sečenje keramike.

Obavezno krajeve linije zasecite jače kako bi dodatno oslabili rubove. Ovo je bitno da pločica ne pukne po nekoj neželjenoj liniji.

Sada, koristeći obična klešta za eksere odlomite višak koji će puknuti tačno po oslabljenom delu.

Često, na zidu, koji opločavate nalaziće se dozne za struju. Na tim mestima morate da napravite otvore u pločicama. Kako se određuje položaj otvora. Prislonite pločicu pored dozne (naslonite je na „krstić“ kako bi se uzela u obzir širina fuge) i ocrtajte dve crtice. Jednu za donju ivicu dozne a jednu za gornju.

Zatim, pločicu prislonite ispod dozne i sa dve crtice, na ivici pločice,  obeležite levu i desnu stranu dozne.

Kroz oznake povucite linije normalne na ivice pločice. U preseku tih linija treba da bude otvor kružnog oblika za doznu.

Rupu, takođe, možete da izbušite na više načina. Postoje specijalizovani alati za ovu svrhu mada možete brusilicom oslabiti oblast koja se buši i potom vrlo lako keramičarskim kleštima „izgrickati“ rupu.

I ako posao ne shvatite previše ozbiljno, sa lakoćom i relativno brzo završićete jedan od najtežih poslova pri renoviranju stana.

Na kraju potrebno je fugirati pločice, odnosno postaviti fug masu između pločica. Za ovaj deo posla treba da sačekate otprilike 24 časa posle lepljenja pločica, pošto je tada lepak već prilično „uhvatio“ i nema mogućnosti da će se neka od pločica slučajno pomeriti. Fug masa se u prostor između pločica utiskuje elstičnom gumom ili prstima. Uputstvo za spravljanje fug mase koje se nalazi na ambalaži treba uzeti sa rezervom. Naime treba sipati malo manje vode nego što uputstvo navodi jer fug masa će biti suviše retka i neće biti praktična za fugiranje.

Posle otprilike desetak minuta, kada se boja fug mase počne menjati, mokrim sunđerom obavezno oprati višak sa pločica. Ukoliko dozvolite da se fug masa osuši na pločicama više nikada nećete moći da ga uklonite i to je katastrofa. Pranje izvodite pokretima ukoso u odnosu na liniju fuga, nikako uzduž jer će te tako uklanjati fug masu između pločica a to nije dobro.