Vaša pitanja možete slati na adresu:
Poštovani,
na vašoj e-adresi sam pronašao osnovne preporuke i savete za podizanje vinograda. Detaljnije bi me zanimalo da znam tacan raspored, položaj (sever-jug, istok zapad ili....?) i rastojanje redova, kao i rastojenje u redovima kada su u pitanju vinske sorte. Bilo bi lepo kada bi to mogli graficki da prikažete i na tom crtežu tacno obeležite sva neophodna optimalna rastaojanja i oznacite strane sveta.
Takode bi mi koristilo da znam koje su vinske sorte belog grožda najbolje i gde se mogu nabaviti lozni kalemovi na proverenim podlogama? Spisak sertifikovanih proizvodaca i okvirne cene sadnog materijala su takode interesantne! U napred puno zahvaljujem.
S poštovanjem,
Laza Đurdevic
na vašoj e-adresi sam pronašao osnovne preporuke i savete za podizanje vinograda. Detaljnije bi me zanimalo da znam tacan raspored, položaj (sever-jug, istok zapad ili....?) i rastojanje redova, kao i rastojenje u redovima kada su u pitanju vinske sorte. Bilo bi lepo kada bi to mogli graficki da prikažete i na tom crtežu tacno obeležite sva neophodna optimalna rastaojanja i oznacite strane sveta.
Takode bi mi koristilo da znam koje su vinske sorte belog grožda najbolje i gde se mogu nabaviti lozni kalemovi na proverenim podlogama? Spisak sertifikovanih proizvodaca i okvirne cene sadnog materijala su takode interesantne! U napred puno zahvaljujem.
S poštovanjem,
Laza Đurdevic
Orjentacija vinograda. Mnogi faktori utiču na orjentaciju vinograda
u prostoru. Osnovna ideja je postaviti redove tako da vinova loza tokom
dana što duže bude izložena suncu. Ako nemamo nikakvih ograničavajućih
faktora redove ćemo orjentisati u pravcu sever-jug. Ovakva orjentacija
bi bila idealna, ali se može desiti da ona nije ostvariva zbog položaja
placa na kome se nalazi vinograd ili zbog nekih drugih faktora. Na primer
ako je vinograd na strmoj padini orjentisanoj u pravci istok zapad, redovi
će takođe biti orjentisani u smeru istok - zapad kako bi se sprečila erozija.
I ovakva orjentacija može donositi dobre prinose.
Rastojanje izmedju redova. Ovo rastojanje mora da omogući da svaki red bude dovoljno osunčan. Senka koju pravi jedan red ne sme da pada na lišće susednih redova. Ovo je jedan od uslova i on će uglavnom biti ispunjen ako rastojanje izmedju redova bude jednako njihovoj visini (od 1.7 do 2 metra). Međutim ovo rastojanje se retko primenjuje zbog potrebe da izmedju redova prolazi mehanizacija. Uzimajući u obzir ovaj faktor rastojanje izmedju redova trebalo bi da bude između 2 i 3 metra u zavisnosti od toga da li i kakvu mehanizaciju planirate da koristite.
Rastojanje u redu. Do ovog rastojanja dolazimo kada nadjemo kompromisno rešenje izmedju kvaliteta i kvantiteta. Težimo manjim rastojanjima u redovima kada želimo bolju produktivnost vinograda i što više prinosa na određenoj površini. Sa druge strane primenjujemo veća rastojanja u cilju što boljeg raspoređivanja listova i omogućavanja da svaki list dobije dovoljno sunca, čime se poboljšava kvalitet plodova. Najčešće se koriste rastojanja od 1 do 2 metra.
Ako je vinograd veći potrebno je isplanirati i prostor za manipulaciju širine oko 10 metara.
Neke od poznatih belih vinskih sorti koje se kod nas gaje su: Župljanka, Pino šardone, Smederevka, Malvazija, Rajnski i Italijanski rizling, Plovdina…
Rastojanje izmedju redova. Ovo rastojanje mora da omogući da svaki red bude dovoljno osunčan. Senka koju pravi jedan red ne sme da pada na lišće susednih redova. Ovo je jedan od uslova i on će uglavnom biti ispunjen ako rastojanje izmedju redova bude jednako njihovoj visini (od 1.7 do 2 metra). Međutim ovo rastojanje se retko primenjuje zbog potrebe da izmedju redova prolazi mehanizacija. Uzimajući u obzir ovaj faktor rastojanje izmedju redova trebalo bi da bude između 2 i 3 metra u zavisnosti od toga da li i kakvu mehanizaciju planirate da koristite.
Rastojanje u redu. Do ovog rastojanja dolazimo kada nadjemo kompromisno rešenje izmedju kvaliteta i kvantiteta. Težimo manjim rastojanjima u redovima kada želimo bolju produktivnost vinograda i što više prinosa na određenoj površini. Sa druge strane primenjujemo veća rastojanja u cilju što boljeg raspoređivanja listova i omogućavanja da svaki list dobije dovoljno sunca, čime se poboljšava kvalitet plodova. Najčešće se koriste rastojanja od 1 do 2 metra.
Ako je vinograd veći potrebno je isplanirati i prostor za manipulaciju širine oko 10 metara.
Neke od poznatih belih vinskih sorti koje se kod nas gaje su: Župljanka, Pino šardone, Smederevka, Malvazija, Rajnski i Italijanski rizling, Plovdina…
