Zemlja. Većini vrsta oraha više odgovara mekša pa čak i peskovita zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takodje vole rastresitu zemlju koja dobro odvodi vodu dok neke vrste tolerišu tvrdju zemlju na većim dubinama i povremene viškove vode koja se duže zadržava. Ni jedna vrsta oraha ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5m.
Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, ali i u neutralnoj zemlji orah dobro uspeva.
Mesto. Mesto je važan faktor za rast, razvoj i jačanje drveta oraha. Većina stabala oraha koja su posadjena u uvalama gde se mraz javlja i u kasno proleće i u ranu jesen, iako dobro napreduju što se tiče rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Mesta na kojima stalno duva jak vetar mogu uništiti stablo i izazvati otpadanje još nezrelih plodova. Zaštita od vetra u vidu drvoreda visokog drveća oko plantaže oraha mogu otkloniti uticaj vetra.
Prostor. Orahova stabla će tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivači praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili veći prinos u periodu dok su stabla mlada i još ne toliko velika. Kada postane "gužva" izvade stabla koja su suvišna. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na medjusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja važe za glavna stabla, ona koja će ostati, a ako želite da u početku posadite privremena stabla to možete učiniti izmedju. Zbog velikog korena koji orah može imati, ne preporučuje se da ga sadite na manjoj udaljenosti od 20m od kuće i drugih objekata jer može prouzrokovati štetu na objektu.

Posle presadjivanja, razvoj vlaknastog korena je spor. Ove karakteristike korena znače da je ova biljka jedna od biljaka koja se najteže presadjuje. Potrebna je velika pažnja.
Kraj zime i početak proleća je najbolje vreme za sadnju. Sadnice je potrebno saditi što pre, čim ih donesete iz rasadnika.
Iskopajte rupu koja će moći da primi ceo koren. Odsecite sve polomljene ili oštećene delove korena. Postarajte se da rupa u koju sadite stablo bude iste dubine kao što je bila ona u kojoj je raslo u rasadniku. Kada stavite sadnicu, rupu popunite finom rastresitom zemljom, bez kamenčića. Kada zatrpate rupu pažljivo pritisnite zemlju i zalijte sa jednom do dve kofe vode. Sada ako je potrebno dodajte još zemlje i još malo zalijte. Oko sadnice od zemlje formirajte mali bazenčić za buduća navodnjavanja, a stablo od sunca zaštitite papirom.
Ne stavljajte veštačko djubrivo u rupu ili oko stabla posle sadnje. Orahovu sadnicu možete početi da djubrite tek posle 1 godine od sadnje.

Odsecanje vrha sadnice je veoma važno za opstanak. Posle sadnje, odsecite otprilike gornju polovinu sadnice da bi ste uspoastavili ravnotežu izmedju gubitaka koje su nastale na korenu tokom presadjivanja. Pre nego što odsečete proveriote da li će nakon sečenja ostati bar nekoliko dobrih okca.
Srećno!